1. Skip to Menu
  2. Skip to Content
  3. Skip to Footer

Područna kancelarija Kruševac

Zdravstveni centar Kruševac, Kosovska 16, 37000 Kruševac

Tel: 037448020

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Područna kancelarija Leskovac

Dom zdravlja Leskovac 1.sprat 131/1, Svetozara Markovića 116, 16000 Leskovac

Tel: 016214329

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Područna kancelarija Pirot

Opšta bolnica, Vojvode Momčila bb, 18300 Pirot

Tel: 010/305477

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Područna kancelarija Požarevac

Jovana Šerbanovića 10,

Telefon- 012/7100570

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Područna kancelarija Bor

Dom zdravlja Bor, Nikole Kopernika 2-4, 19210 Bor

Tel: 030/432777 лок 677

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

OBAVEŠTENJA O NOVOSTIMA

Kratak istorijat Lekarske komore

Nagli razvoj medicinske nauke u u Evropskim zemljama 19. veka, a naročito u njenim poslednjim decenijama pratilo je otvaranje novih bolnica i lekarskih ordinacija, dok sa druge strane lekarsku praksu tog doba karaketisala je potpuna nezavisnost u radu. Stoga se među sve brojnijim lekarima tog doba javlja potreba za donošenjem obavezujućih pravila za sve članove lekarskog staleža radi unapređenja prakse i povećanja sigurnosti njenih članova što je rezultiralo formiranjem prvih strukovnih udruživanja lekara (1858. godine u Velikoj Britaniji formiran je Opšti Medicinski Savet General Medical Council, u Francuskoj iste godine osnovan je Association generale des Medecins de France, zatim 1897. godine Le sou medical, dok je u Austro-Ugarskoj 1891. godine donet zakon o lekarskim komorama, osnivaju se LK u Češkoj 1894. godine, u Poljskoj 1893. godine). 

U Srbiji 19. veka briga za podizanjem kvaliteta lekarskog rada ogleda se u podnošenjem Sovjetu «projekta po struci lekarskoj» 1860. godine i njegovom dopunom «pravilima za fondove građanskih bolnica» 1861. godine. Zbog prilika u zemlji ovi predlozi nisu prihvaćeni već je 1865. godine usvojen nov «zakon o podizanju i ustrojstvu bolnica». To je bio prvi sanitetski zakon u Srbiji. Sledeći krupan događaj u razvoju lekarske struke u Srbiji zbio se avgusta 1872. godine kada je grupa mladih lekara osnovala Srpsko lekarsko društvo, i zatim pokrenula časopis časopis «Srpski arhiv za celokupno lekarstvo» (danas je jedan od najstarijih aktivnih evropskih medicinskih časopisa).
Školovoni u gradovima Evrope po povratku sa studija donosili su i savremena shvatanja lekarstva. Pravi primer za to je članak «Izveštaj o radu lekarskih zajednica i udruženja» objavljen u Srpskom arhivu 1896. godine (sv. 7, str. 391). Članak prenosi «pravilnik lekarskog staleža» koji je izradila bečka lekarska komora «posle dugog savetovanja», u kome se u tri tačke daju pricipi lekarske etike. Prvi član «ličnih odnosa lekara između sebe glasi: visoko držanje kolegijaliteta, časti i dostojanstva lekarskog staleža i njihovih zajedničkih interesa neka bude prva dužnost lekara» tu se daju i preporuke u ponašanju lekara prilikom konzilijarnih pregleda. U drugom članu iznosi se stav o odnosu lekara prema pacjentu gde se navodi: «lekar se ima u prvom redu o dobru svog pacjenta starati», zatim o pravu lekara naplate odgovarajućeg honorara osim u slučajevima kada bolesnik ne može da plati kao i da lekar nije dužan «svakog pacijenta da primi» ali u hitnim slučajevima «ne sme svoju pomoć nikom odreći». Ističe se i «čuvanje tajne bolesnika» koju lekar mora u «njvišim granicama upražnjavati». Treći član ovog kodeksa bavi se «spoljnim položajem lekara» odnosno «kao lekarskog staleža nedostojan postupak» oglašavanje u novinama, «šarlatanstvo» i «nadrilekarstvo».
Sve ovo je prethodilo i uticalo na stvaranje projekta zakona o lekarskoj komori u Kraljevini Srbiji objavljenim u srpskom arhivu (godina 1901, sv. L0, str. 482) koji se sastojao se od 46 člana. Stoga se 1901. godina smatra godinom početka rada lekarske komore u Srbiji.
Po ovom zakonu svi lekari koji imaju pravo lekarske prakse obrazuju lekarsku komoru koja je legitmni zastupnik lekarskog staleža u Kraljevini Srbiji (čl. 1. i 2.). Kao zadatak komore navedeno je da «raspravlja pitanja koja se tiču kako lekarskog poziva i interesa lekarskog reda, tako isto i interesa narodnog zdravlja». Po ovom nacrtu zakona lekarskom komorom je upravljao odbor od 15 članova (7 iz Beograda i 8 iz unutrašnjosti) koji su između sebe birali 2 kandidata za presednika, a sam izbor predsednika vršio je Ministar unutrašnjih dela. Upravni odbor je «figurirao kao sud časti». Svi članovi komore bili su dužni da redovno uplaćuju «novčani ulog», a neplaćanje je bilo skopčano sa gubitkom lekarske prakse. Po objavljivanju ovog nacrta zakona među lekarima razvila se polemika od potpunog negiranja potrebe formiranja komore do bezrezervne podrške. Kako je tekla rasprava zabeleženo je u srpskom arhivu iz 1901. godine sv. 11.
Posle I svetskog rata, septembra 1923. godine, uredbom Ministarstva narodnog zdravlja, a na inicijativu Jugoslovenskog Lekarskog Društva (pod predsedništvom prof. dr Milana Jovanovića Batuta) (Glasnik 1927, br 3, st. 60) obavljeni su izbori za lekarsku komoru za teritoriju «Srbije, Vojvodine i Srema» ali su potom poništeni i ponovljeni 27. janura 1924. godine. Na osnovu izbornih rezultata 2. februara 1924. godine formiran je odbor LK, a za predsednika lekarske komore za Srbiju, Vojvodinu i Srem izabran je dr Jovan Danić.
Dr Jovan Danić je prvi predsednik LK za teritoriju Srbije. Rođen je 1854. godine u uglednoj Beogradskoj činovničkoj porodici. Godine 1869. je upisao pravni fakultet na Visokoj školi u Beogradu gde je izučavao prirodne nauke. Pošto je položio ispite 1870. godine upisao je medicinski fakultet u Cirihu (7 semestara). Godine 1874. u Vircburgu doktorirao, potom se vratio u Srbiju gde je započeo sa privatnom praksom. U godinama 1876-1781 kao vojni lekar obavljao dužnost sanitetskog kapetana. Godine 1884. postavljen za «sekundarnog lekara» duševne bolnice, a od 1886. godine postaje njen upravnik. Krajem 1889. godine premešten je za fizikusa okruga Ćuprijskog. Godine 1892. na molbu ponovo vraćen za lekara Duševne bolnice u Beogradu. Od 1894. godine ponovo upravnik ove bolnice. Penzionosan 1911. godine. Objavio preko 200 članaka u «Narodnom Zdravlju» i «Srpskom Arhivu». Bio je poslanik u Narodnoj skupštini 1901-1903 godine. Učestvovao je u skupštinskoj delegaciji koja je posle prevrta putovala u Ženevu u vezi sa izborom novog vladara. Dugogodišnji predsednik Srpskog lekarskog Društva, bio prvi predsednik LK za teritoriju Srbije. Preminuo 1924. godine (Srpski arhiv Vlavimir Stanojević sv. 10, str. 960).
Na teritoriji Kraljevine SHS je formirane su četri lekarske komore sa središtima u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Ljubljani.
Usledio je zajednički sastanak sastanak svih lekarskih komora u državi 15. aprila 1924. godine u Zagrebu radi «jednobraznosti rada i jednodušnosti u odbrani najbitnijih staleških interesa».
Predusretljivošću ministarstva narodnog zdravlja lekarska komora je dobila «drvenu kućicu od 4 prostorije» u dvorištu očne klinike u Vidinskoj ulici 3l (današnja ulica Đžorđža Vašingtona). Na prvom zasedanju odbora komore održanog 8. marta 1924. godine doneta je odluka o formiranju imenika komore, određena je visina članarine,izabrani su sekretar i blagajnik komore. Sledećih meseci u imenik komore upisuje se preko 1200 lekara. 25. oktobra 1924. godine, iznenada za radnim stolom, sa olovkom u ruci preminuo je predsednik LK za Srbiju Vojvodinu i Srem dr Jovan Danić. Tri meseca kasnije na Sastanku odbora za novog predsednika Komore izabran je Prof. dr Đorđe Nešić do tada potpresednik LK.
Petnaest mesci nakon prve sednice odbora održana je prva godišnja skupština lekarske komore za Srbiju, Vojvodinu i Srem (12. i 13. jula 1925. godine) i tom prilikom odlučeno je o pokretanju glasnika komore radi informisanja celokupnog članstva o radu komore i odlukama odbora.. Za glavnog urednika izabran je dr Bukić Pijade. Dr Bukić Pijade, rođen 4. maja 1879. godine u Šapcu, završio Medicinski fakultet u Beču, ginekološke studije u Minhenu, odbornik grada Beograda. Objavljivao stručne radove u «Arhivu ze celokupno lekarstvo» i popularne medicinske članke u «Politici» (izvor: Ko je ko u Jugoslaviji, 1928. godina). O zasedanju prve Glavne godišnje skupštine LK pisao je i list Politika od 13. jula 1925. godine.
Prvi broj Glasnika LK za Srbiju, Vojviodinu i Srem podeljen je članstvu decembra 1925. godine. S obzirom da je obuhvatao aktivnost komore u proteklih 18 meseci štampan je na 237 strana.
U ovom broju Glasnik objavljuje zapisnike sednica odbora LK, zatim zapisnik sa glavne godišnje skupštine i uredbe ministarstva narednog zdravlja koji se odnose na LK.
Jula 1925. godine Prof. dr Đorđe Nešić podnosi ostavku na mesto predsednika LK i na rad u odboru zbog «preopterećenosti i narušenog zdravlja». Za novog predsednika LK izabran je dr Teofil Mirković ali već januara 1926. godine podnosi ostavku koju obrazlaže «skorim odlaskom u penziju». Sledeći predsednik LK bio je Kosta Konstatinović.
Kratko zadržavanje na predsedničkoj funkciji i česte ostavke možda se mogu objasniti i slabom saradnjom sa Ministarstvom Narodnog Zdravlja (MNZ), a na ovo indirektno upućuje kolektivna ostavka odbora Sarajevske LK i memorandum lekarskih komora kraljevine upućen ministru narodnog zdravlja (marta 1926. godine). U memorandumu se navodi izostanak odgovora ministarstva na predstavke i inicijative lekarskih komora.
Tokom 1926. godine izašla su četiri broja Glasnika LK za Srbiju, Vojvodinu i Srem. Uvidom u zapisnike odbora i zapisnik godišnje skupštine LK objavljenih u Glasniku može se zaključiti da za razliku od prethodne godine počinju da se razmatraju teme osiguranja lekara, zapošljavanja stranih državljana, novi nacrt uredbe o LK i pitanje uključivanja zubnih lekara u LK. Na Godišnjoj skupštini doneta je odluka o osnivanju potpornog fonda LK. Glasnik objavljuje i «Minimalne takse za nagradu lekara koji vrše opštu lekarsku praksu», odnosno minimalne cene lekarskih usluga i pravilnik za njihovu upotrebu (broj 1, 1926. Godina).
Glasnik u 1927. godini u prvom broju objavljuje predlog pravilnika potpornog fonda LK namenjen članovima komore koji «usled bolesti ili starosti zapadnu u težak materijalni položaj», dok u drugom broju informiše se članstvo o trećoj godišnjoj skupštini LK (10. april 1927. godine). Prethodno odlaganje godišnje skupštine zbog nedostatka kvoruma (1/5 upisanih članova) prevladano je uredbom kojom se menja poslovnik tako da se (ponovljena) godišnja skupština može održati i sa manjim brojem prisutnih članova. S obzirom da je komora tada imala 1526 upisana člana okupljanje više od 300 članova radi održavanja godišnje skupštine bio je teško ostvarivo, jer broj učesnika i na kasnijim skupštimama LK nije prelazio 70.
Aktivnosti komore u proteklih godinu dana rezimirao je dr Bukić Pijade sekretar LK i urednik Glasnika. U uspehe komore navodi se stvaranje imenika komore, stvaranje poslovnika odbora, staleškog pravilnika, poslovnik za glavnu godišnju skupštinu, poslovnik o postupku disciplinskog suda prava, pravo komore na davanje mesnog prava prakse i «saslušanje komore u svima sanitetskim pitanjima». Kao problem naveo je «bujicu nametljivog reklamisanja i u Beogradu i u unutrašnjosti». Na kraju godišnje skupštine, zbog isteka trogodišnjeg mandata članovima odbora pristuplo se izboru novog odbora i za novog predsednika izabran je dr Lazar Genčić.
Od Trećeg broja u 1927. godini Glasnik uređuje dr Svetislav Stefanović, te je koncepcija lista nešto dopunjena, jer pored objavljivanja zapisnika sa sastanka odbora i odluka disciplinskog suda Glasnik se bavi pitanjem odnosa lekarskog rada i socijalnog osiguranja, zapošljavanjem stranih lekara, problemom nadrilekarestva, odnosa LK i sindikata. Na godišnjoj skupštini bilo je mišljenja da bi lekarski sindikat svojim metodama rada mogao uspešnije da se nametne MNZ. U kratkim crtama opisuju se aktivnosti drugih komora u zemlji i inostranstvu.
Na konferenciji Lekarskih Komora, održanoj 25. i 26. septembra 1927. godine u Rogaškoj Slatini, pokrenute su inicijative za revizijom uredbe MNZ o LK, spomenut je problem nadrilekarstva u celoj državi, dato je mišljenje o «hiperprodukciji ljekara i o opadanju ljekarskog staleža». Na ovom skupu pokrenuta je inicijativa za ograničenjem rada lekarima specijalistima na oblast iz koje imaju specijalnost i odbijen je zahtev zubnih hirurga i doktora zubne medicine da postanu članovi LK, te se upućuju da osnuju svoje udruženje. Pitanje socijalnog osiguranja i socijalne medicine uopšte razmotreno je u referatu urednika Glasnika Dr Svetislava Stefanovića «slobodan izbor lekara i okružni uredi». U istom broju objavljuju se prikazi drugih glasila: «Srpski arhiv», «Glasnik ministarstva narodnog zdravlja», «Liječnički Vjesnik!» i «Lekar».
Za peti broj Glasnika karakteristična je rasprava «oko naziva lekara sa ruskih medicinskih fakulteteta». Pitanje je pokrenula Sarajevska LK osporivši pravo ruskim lekarima da se zovu doktorima i postavljena je sumnja u praksu da se ruskim emigrantima bez originalnih diploma priznaju uverenja od strane Rusko-srpskog lekarskog društva. Rasprava se završila zaključkom da lekari koji su završili medicinski fakultet u Rusiji imaju pravo da se nazivaju doktorima dok LK ima pravo provere uverenja izdatog od Rusko-srpskog lekarskog društva. U rubrici «važnija rešenja i saopštenja» zabeležena je negativna rekcija komore na uredbu MNZ o obaveznom praktičnom stažu. U sledećem broju Glasnika (Glasnik broj 1, 1928. godina) objavljena je sporna uredba «o obaveznom praktičnom stažu za medicinare ii lekare» kao iičitava prepiska između LK iiMNZ. Pomenutom uredbom uvedena je obaveza praktičnog staža u trajanju od godinu dana, za lekare po dobijanju diplome na medicinskim fakultetima, ali iiza lekare sa manje od 10 godina radnog iskustva. Drugi deo uredbe za članove LK je bio neprihvatljiv te je LK tužila MNZ Državnom Savetu Kraljevine SHS na koju je nakon 3 meseca negativno odgovoreno.
Ova uredba bila je jedna od tema i prilikom četvrte godišnje skupštine LK (Glasnik broj 2, 1928. godina). Na ovom skupu ponovo je traženo od MNZ povlačenje spornog dela uredbe, zatim zaštita lekara od političkog uticaja, izjednačavanje «opštinskih» lekara sa državnim, zaustavljanje tendencije otpuštanja lekara u opštinskim i državnim službama, zahtevano je prisustvo LK u Sanitetskom savetu, smanjenje prava besplatog lečenja i uključivanja MNZ u borbi protiv nadrilekarstva. U diskusijama članova LK navode se otežane materijalne prilike u lekarskom staležu zbog ekonomske krize.
U sledećih godinu dana LK je uspevala da u pojedinačnim slučajevima poništi otpuštanje ili neopravdano premeštanje lekara, ali nijedan od njenih zahteva nije ispunjen (govor sekretara LK dr Svetislava Stefanovića na 5. godišnjoj skupštini, Glasnik 3, 1929. godina). Razlog možda leži u činjenici da u ovom periodu dolazi do promene tri ministra na čelu MNZ i stapanje MNZ sa Ministarstvom socijalne politike.
Na petoj godišnjoj skupštini LK dominirala je rasprava o projektu statuta lekarskog fonda, dok su pojedini vojvođanski lekari pokrenuli pitanje formiranja posebne LK za područje Vojvodine. (Glasnik broj 3, 1929. godina). Do izjašnjavanja o ovoj inicijativni tada nije došlo, ali je Ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravlja 13. novembra 1929. godine donelo odluku o novoj teritorijalnoj podeli Lekarskih komora u državi (Glasnik broj 6, 1929. godina) koja bi odgovarala formiranim banovinama. Tako da se od 1. januara 1930. godine formiralo deset LK: 

  1. LK za Beograd, Zemun i Pančevo,
  2. LK za Dravsku banovinu sa sedištem u Ljubljani
  3. LK za Savsku banovinu sa sedištem u Zagrebu
  4. LK za Primorsku banovinu sa sedištem u Splitu
  5. LK za Zetsku banovinu sa sedištem u Cetinju
  6. LK za Vrbasku banovinu sa sediđtem u Banja Luci
  7. LK za Drinsku banovinu sa sedištem u Sarajevu
  8. Lk za Dunavsku banovinu sa sedištem u Novom Sadu
  9. LK za Moravsku banovinu sa sedištem u Nišu
  10. LK za Vardarsku banovinu sa sedištem u Skoplju


Tako su se na teritoriji koju je pokrivala LK za Srbiju, Vovodinu i Srem formirale četiri LK sa ukupno preko 2000 članova.
U skladu sa novom terotorijalnom podelom 15. decembra 1929. godine u Sali Crvenog krsta u Beogradu održana je osnivačka skupština LK za Boograd, Zemun ii Pančevo na kojoj je za predsednika izabran dr Momčilo Ivković, tada i predsednik Jugoslovenskog lekarskog Društva (Glasnik broj 7, 1929. godina).
Glasnik postaje vlasništvo LK za Beograd, Zemun i Pančevo, a na uredničkom mestu ostaje dr Svetislav Stefanović. Počinje da izlazi mesečno kao zajedničko glasilo Beogradske i LK Moravske banovine. Mada je bilo interesovanja i od strane LK Dunavske Banovine za zajedničkim uređivanjem i štanpanjem Glasnika do toga ipak nije došlo već je pokrenut poseban Glasnik LK Dunavske banovine.
Tri meseca posle osnivsanja održana je godišnja skupština Beogradske LK (16. mart 1930. godine) na kojoj je sa zadovoljstvom konstatovano da je Ministarstvo Narodnog Zdravlja i Socijalne politike uvažilo “većinu nastojanja LK“ prilikom pisanja zakona o bolnicima i zdrastvenim opštinama, te da se na osnovu toga očekuje otvaranje novih radnih mesta za lekare kao i otklanjanje disharmonije između preventivne i kurativne medicine. Takođe je izneto očekivanje o uzimanju u obzir mišljenja LK u pisanju zakona o socijalnom osiguranju (predlog beogradske LK da broj pregleda socijalnih osiguranika ne prelazi 8 na sat, slobodan izbor lekara… Glasnik 2, 1930. godina) Početkom 1931. godine na sastanku odbora doneta je odluka o novčanom učeću Beogradske LK u izgradnji Lekarskog doma na Zelenom vencu (Glasnik brojevi 1 i 2, 1931. godina). Kasnije po završetku zgrade SLD ustupa deo prostora za kancelariju LK.
Na osnivačkoj skupštini LK za Moravsku banovinu 29. decembra 1929. godine u banovskoj zgradi okupilo se 184 članova komore sa ovog područja. Izabran je predsednik komore dr Malden Grujić zatim članovi odbora komore i članovi disciplinskog suda (Glasnik 2, 1930. godina). LK u Nišu tada nije imala svoje prostorije te su se sastanci odbora održavali u kancelariji sanitetskog odeljenja pri Kraljevskoj banovskoj upravi, sednice disciplinskog suda u higijenskom zavodu, dok je za godišnju skupštinu (27. aprila 1930. godine) korišćena sala muške gimnazije za koju je izdvojena izvesna suma novca radi uplate u fond siromašnih đaka (Glasnik 6, 1930. godina). Iz aktivnosti LK u Nišu moglo bi se izdvojiti objavljivanje spiska članova komore na teritoriji moravske banovine (Glasnik 12, 1930. godina) i donošenje preciznih pravila oglašavanja lekarskih ordinacija (17. sednica odbora, Glasnik 12, 1930. godina).
Početkom 1931. godine donet je zakon o lekarima u čijoj su izradi u velikoj meri usvojeni stavovi lekarskih komora. Njime je ustanovljen savez LK sa sedištem u Beogradu, data je veća izvršna vlast LK i moć u izvršavanju odluka disciplinskog veća (Glasik brojevi 1 i 2, 1931. godina). Uprkos ozbiljnim kritikama na nacrt zakona o socijalnoj zaštiti izrečenih na Interkomorskoj konferenciji, održanoj u Beogradu 1. februara 1931. godine, ima se utisak da komora postaje nezaobilazni činilac u svim pitanjima lekarske struke.
Zbog nemogućnosti da se finasira od članarine Glasnik LK za Beograd, Zemun i Pančevo posle prvog broja u 1930. godini privremeno prestaje da izlazi. Zamenjuje ga Glasnik Saveza lekarskih komora koji zbog različitih potreba pojedinih komora nije bio dugog veka. Od decembra 1937. godine pod uredništvom dr Dragoljuba Sretenovića Glasnik se ponovo dostavlja članovima na teritoriji Beograda, Zemuna i Pančeva. U to vreme komorom predsedava dr Dušan Popović koji ujedno i rukovodi sednicama Saveza lekarskih komora. LK je tada bila u pravnoj meri konsultativno telo ministarstva narodnog zdravlja i socijale politike. Svaki predlog zakona u oblasti zdrastva bio je razmatran u LK, čije se mišljenje u velikoj meri uvažavalo. Primeri za to mogu biti usvojenje predloga komore da se zapošljavanje lekara vrši putem konkursa kao i uredba o honorarno radu koja je sprečavala kumulaciju honorarnog rada u manjeg broja lekara. LK organizuje javne konferencije na kojima iznosi svoje stavove: 18. januara 1938. godine Konferenicija o stanju u bolicama i o predlogu zakona o bolnicama (Glasnik brojevi 1 i 2, 1938. godina). Duga javna konferencija posvećena je “o obaveznoj lekarskoj službi u narodu”, odnosno o obaveznom dvogodišnjem radu na selu za mlade lekare po obavljenom stažu. (Glasnik 1, 1939. godina). Na sednici Upravnog odbora 11. avgusta 1938. godine odlučeno je izdavanje legitimacija članovima beogradske komore (Glasnik 1, 1939. godina). LK učestvuje u stvaranju kolektivnih ugovora između lekara i bolesničke kase i drugih fondova zdrastvenog osiguranja. Pokreće se inicijativa za penzijskim osugarnjem lekara preko zdrasvene zaduge. Dugogodišnje zalaganje LK za plaćanje lekarskog staža, kao i za plaćanje volonterskog rada u bolnicma u toku specijalizacije urodio je plodom za prvu kategoriju lekara (Izjava Ministra zdravlja dr Srđana Budisavljevića na godišnjoj skupštini, Glasnik brojevi 2 i 3, 1940. godina).
Ovi uspesi su razlog ponovnog ukazivanja povrenja predsedniku LK Beograda dr Dušanu Popoviću na izbornoj skupštini LK (Glasnik brojevi 2 i 3, 1940. godina). Neosporno je da je LK tada bila u zenitu svojih aktivnosti, ali ubrzo potom dalji rad LK biva zamrznut ratnim zbivanjima, a po završetku rata dolazi do njenog ukidanja.
U pisanju članka korišćeni podaci iz:
• Glasnika Lekarske Komore (svi brojevi),
• Arhiva za celokupno lekarstvo 1896. godina, 1901. godina, 1958. godina
• Uvodni deo 175 godina bolnice u Požarevcu
• Ko je ko u Jugoslaviji 1928. godina
Dr Miloš Branković

kancelarija-za-dijasporu-NIS 

JumboTravel

 

Broj lekara

Ukupno upisanih do 27.01.2015. 7.128 lekar

pdfDetaljnije...